Najbolji svetski gitaristi

* 1. Džimi Hendriks (Jimi Hendrix)



Džimi Hendriks umro zbog vina?
Te noći kada je umro, pio je crno vino koje je mešao sa pivom u jednoj čaši. Meik Stivens, prijatelj, kaže: „Bio sam sa njim te noći kada je pio vino koje, inače, nikada pre toga nije.“

On kaže da je Džimi te noći izašao sa ekipom „Marmelade“, Gerijem Farom i Džimi Kreganom, Erikom Kleptonom, a otišli su u ozloglašeni „Scotch of St. James“ bar.

„Sipao je vino u kriglu sa pivom. Činilo se da ne zna kako da pije vino. Ali izgledao je u redu. Ali, sledećeg jutra je neko pozvo telefonom i rekao da je Džimi mrtav. Izgleda da se udavio u sopstvenoj povraćki.“

Dugo se pričalo da je Džimi, jedan od najvećih gitarista u istoriji, umro na taj način u svojoj 27. godini, 1970.

Godine 2009. čujemo da je možda bio i ubijen. Džon Banister kaže da su medicinski dokazi pokazali da je tako, i da je ubistvo naručio njegov menadžer, Majk Džefri.

Džejms Vrajt, menadžer koji je radio za Jefrija, je u svojim memoarima napisao da je 18. septembra 1970, Džimi u hotelskoj sobi gde je odsedao sa svojom devojkom Minikom Daneman, popio tablete za spavanje i dosta vina, dok se nije udavio.

On kaže da je Džefri, koji je bio u dugovima, naručio ubistvo i naplatio 2 miliona dolara od osiguranja, kada mu je rekao da je vredniji mrtav nego živ.

Vrajt kaže da je Džefri to i priznao pre nego što je nastradao u avionskoj nesreći.
Banister kaže: „Količina vina u njemu je bila neverovatna. Ne samo da je imao vina u kosi i po košulji, njemu su pluća bila puna vina. Nikada nisam video tako nešto. Pokušali smo da izvučemo vino iz njega, ali bilo je previše. Rekao bih da je popio zaista mnogo.“

Njegova devojka, Monika, bivši instruktor skijanja je izvršila samoubistvo 1996, a neki tvrde da je o njegovoj smrti znala više nego što je ikada rekla.

Lekari koji su pokušavali da spase Džimija Hendriksa noći kada je veliki gitarista umro, kažu da je moguće da se udavio u crvenom vinu.

Od Montereja do zvezda

Dženis Džoplin i Džimi Hendriks pokazali su da bavljenje rok muzikom nije, ne može i ne sme da bude puka zabava, i da traži lično žrtvovanje

Bluz pevačica Dženis Džoplin umrla je 4. oktobra 1970. godine. Prema izveštaju lekara, preminula je od prevelike doze lošeg heroina. Dve nedelje ranije, pod sličnim okolnostima, u Londonu je okončan život gitariste Džimija Hendriksa. Tako su se, skoro istovremeno, ugasile dve od najsjajnijih zvezda rokenrola. Njihove karijere bile su meteorske, njihova muzika ispred svog vremena... Punim sjajem su zasijali na muzičkom festivalu u Montereju (1967) i izrasli u ikone roka.

Karijere Hendriksa i Džoplinove nisu se sudarale, ali ih je nosio isti tok. Bilo je to doba kada je rokenrol već prestao da bude puka zabava i sve više postajao neka vrsta bekstva od sumorne svakidašnjice. Oboje su prošli kroz prilično neprijatno detinjstvo što je svakako uzrokovalo njihovu potrebu da uvek budu u centru pažnje. Tu pažnju pronašli su, pre svega, među ljubiteljima bluza, muzike koja je, sama po sebi, sazdana na priči o ljudskoj patnji.

Kada je došao u Monterej (SAD), Hendriks je već bio zvezda u Velikoj Britaniji. Tamošnjoj publici ga je predstavio bivši basista grupe „Enimals” Čes Čendler, koji se kao ljubitelj bluza vrzmao po njujorškim klubovima gde je i naleteo na mladog i eksplozivnog gitaristu. U to vreme (pred kraj 1966) britanskom scenom su suvereno vladali Bitlsi, Rolingstonsi, Hu... ali i trojica vrhunskih gitarista – Erik Klepton, Džef Bek i Džimi Pejdž.

Pojava Hendriksa i njegov prvi album „Da li ste iskusni” („Are You Eperienced”), sa grupom „Ikspirijens”,izdat 13. maja 1967. godine, a sa kojeg je skinut i megahit „Hej, Džo” („HeyJoe”), uneli su pravu pometnju na britansku rok scenu. U Montereju 18. juna iste godine priča se ponovila – osvojena je i Amerika.

Za razliku od Hendriksa, za Dženis Džoplin pojavljivanje u Montereju značilo je, pre svega, „dokazivanje pred domaćima, kod kuće”, želju da se konačno bude prihvaćen. Dženis nije bila lepa, a u Americi to ume i te kako da boli. Zato je svu svoju unutrašnju energiju u komunikaciji sa okolinom usmeravala kroz muziku. Klasična bluz kompozicija „Kugla i lanac” („BallandChain”) koju je izvela upravo u Montereju, a što je ovekovečeno i u filmu posvećenom ovom festivalu, najbolje pokazuje kako je Dženis doživljavala i proživljavala bluz.

Među istinske zvezde roka i bluza dospela je sa kompozicijom „Letnje doba” („Summertime”), najkarakterističnijom arijom iz opere „Porgi i Bes” („PorgyandBess”) čuvenog američkog kompozitora Džordža Geršvina. Iako je „Letnje doba” bilo deo repertoara svakog ozbiljnog džez ili bluz muzičara, ono što je uradila Dženis na albumu „Jevtina uzbuđenja” („CheapThrills”, 1968) bilo je daleko više. Bila je to potpuno nova slika jednog neprikosnovenog džez standarda, za koji se mislilo da, naravno uz prihvatljive modifikacije, može da se izvodi samo na jedan način.

Ono što su uradili Džimi i Dženis, objektivno, niko nikada više nije ponovio. Dokazali su da bavljenje rok muzikom nije, ne može i ne sme da bude puka zabava. Tražilo se lično žrtvovanje, kao u gladijatorskoj areni. Čudnom igrom slučajnosti, oboje su blesnuli na festivalu u Montereju, i oboje se ugasili tri godine kasnije, praktično, u istom trenutku.

-----------------------------------------------------------

Vladali muzikom tri godine

Hendriks je rođen 27. novembra 1942, Džoplinova manje od dva meseca kasnije, 19. januara 1943. godine. Bili su dva odvojena sveta, sem u jednom – oboje su do krajnosti bili posvećeni onome što su radili. U nepune tri godine, koliko su vladali muzičkim svetom, kao da su saželi sve što su mogli da pruže rokenrolu i – otišli.

Džimi Hendriks – heroj generacije



Posle 16. juna 1967. godine pop muzika više nije bila ista. Svako ko se te noći proslavio na sceni Monterejskog pop festivala tragično je završio život kroz koju godinu. Otis Reding poginuo je u saobraćajnoj nesreći, Brajan Džons utopio se u bazenu, Dženis Džoplin će osvanuti mrtva u sobi drugorazrednog motela, Džim Morison će biti žrtva misterioznog srčanog udara u Parizu, a Džimi Hendriks će tragično završiti u Londonu.



„Dečko, bluz se ne uči"

Džejms Maršal Hendriks rođen je 27. novembra 1942. godine u Sijetlu. Otac mu je crni melez američkog jugozapada dok po majčinoj liniji direktno vodi poreklo iz indijanskog plemena Čiroki. (...) U intervjuu za časopis „Roling stoun" 1968. godine, sećajući se svojih početaka Hendriks doslovno kaže: „Za muziku sam se ozbiljno zaintrigirao pre 8-9 godina", dakle kada je imao 16-17 godina. Sećao se i reči nekog krezubog muzičara iz bezvezne jazbine juga: „Dečko, bluz se ne uči. On je u tebi i svuda oko tebe..."

Sudbonosni susret
Sredinom avgusta '66. Hendriks se u poznatom njujorškom klubu „Kafe Wha" sreće sa Česom Čendlerom, basistom grupe „Enimals". Susret je za obojicu bio sudbonosan. Čendler je kasnije ispričao: „Pre nego što je u onom mraku uzeo gitaru u ruke – naježio sam se. Izgledao je toliko vanzemaljski. Tako je i zvučao." Čendler ostavlja svoju grupu, a Hendriks napušta Ameriku i odlazi u London.




Nova faca
Banuo je na pomalo umornu britansku pop scenu, na izvestan način otupelu na mnogo što šta (...) Bio je otelotvorenje stalnih snova muzičke štampe: pronaći novu, neobičnu facu. A on je imao facu! Novu. Atraktivnu. Žestoku za čedan svet bele engleske pop muzike. Crnja-roker!

Poslednji snimak
Samo četiri godine kasnije, u noći 16. septembra 1970. telefonirao je Česu Čendleru. Ovaj nije bio kod kuće. Na telefonskoj sekretarici ostao je poslednji snimak Džimija Hendriksa: „Čoveče, pomoć mi je tako potrebna". Dan i po kasnije, njegova prijateljica, Nemica Monika Daneman, nije uspela da ga probudi. Umro je u 11:45 u bolnici Sent Meri Abot, 18. septembra 1970.




Heroj generacije
Džimi Hendriks – najsjajniji dragulj iz bogate riznice neponovljivih šezdesetih, tragični as najluđe muzičke dekade i bez konkurencije najznačajnija od svih kreativnih ličnosti koje su se u to vreme izdigle iz roka. Heroj generacije.

*Petar Popović, „Hendrix naše mladosti", Džuboks br. 17 (oktobar 1975.)

Diskografija tokom života:
- Are You Experienced? (1967.)
- Axis: Bold as Love (1968.)
- Electric Ladyland (1968.)
- Smash Hits (1969, kompilacija)
- Band of Gypsys (1970, živi album)