Bogovi su tako hteli...

Доносећи људима грожђе и вино, Дионис их ослобађа брига, дајући им посебан дар: занос. Тада они кидају окове сопствене личности

„Сунце, са свим тим планетама које се око њега окрећу и од њега зависе, још увек доводи до зрења сваки чокот и грожђе на њему, као да у свемиру нема баш никаквог другог посла!”

Галилео Галилеј (1564–1642)

Уз слику јесени савршено се слаже грожђе, као последња сласт преостала од лета. А приче о виновој лози и грожђу веома су старе и – многобројне.
Између осталих, ту су и следеће...


Микеланђело Меризи звани Каравађо (1573–1610): Бакхос (Дионис), бог вина.

Гусари постали делфини

Наиме, Дионис, грчки бог заноса, који је своје поштоваоце надахњивао да се с њим поистовете, био је обожаван управо као доносилац грожђа, вина, као и осталих пољских плодова. Према једној од многобројних легенди, Дионис је био син Зевса, бога неба, и Деметре, богиње земље. Његови поштоваоци добро су знали како су све приче о Дионисовом рођењу, смрти, а потом и повратку у живот, само симбол сталног обнављања природе, нарочито винове лозе која је његов главни дар људима.
Винова лоза расте из земље – мајке Деметре – и од кише која је дар с неба (Зевс). Легенда каже да су Диониса раскомадали Титани, баш као што се у време бербе гроздови секу, а после муљају. Али, винова лоза поново расте, исто као што се Дионис вратио у живот.
Према другој легенди, он је једном приликом стајао на обали кад је пролазила лађа с гусарима. Они су га одмах заробили и одвели на брод, мислећи да је важна личност, најмање принц, те да ће за њега добити богат откуп. Додуше, чудило их је то што је тако миран, чак и весео. И сам се смејао гусарским шалама и посматрао их својим тамним, продорним очима. А онда се одједном претворио у лава! Из јарбола је у исти мах почела да расте винова лоза која је прекрила читаву лађу, па су гусари у страху поскакали у море, претворивши се у делфине. Зато је Дионис често описиван како плови морем овенчан виновом лозом. Наравно, у руци је држао пехар вина. А иза брода пливали су делфини... Доносећи људима грожђе и вино, Дионис ослобађа људе брига, дајући им посебан дар: занос. Тада људи кидају окове сопствене личности.

Ђаволска помоћ

И древне јеврејске легенде посвећене су виновој лози. Баш као и маслина, лоза се у јеврејском предању сматра за једно од месијанских стабала. Наводно, док је садио лозу – прву биљку после библијског потопа – пред Нојем се (главом и брадом!) изненада створио ђаво. Као што се може претпоставити, понудио му је „помоћ”. И пре него што му је Ноје ишта рекао, ђаво је преклао једну овцу. Том крвљу залио је прве чокоте.
„Мисли онога ко буде пио сок од овога плода биће блажене и миле, какве су и овце”, рекао је ђаво.
Већ у следећем часу, заклао је лава! Његовом крвљу залио је земљу око чокота.
„Онај ко буде пио сок од плодова ове биљке, биће снажан као лав!”, промрмљао је ђаво.
На крају, ипак је морао да покаже своје право лице и каже разлог због кога је тако „великодушно” помагао Ноју. Заклавши свињу, рекао му је:
„Онај ко буде пио сок од зрна грожђа, постаће необуздан, прождрљив, бучан и разуздан као ова животиња!”
Да ли је ову причу знао римски цар Тит Ливије Домицијан (51–96), Веспазијанов син? Владар који је улагао новац у улепшавање Рима и уживао у гладијаторским борбама, покушао је законски да забрани гајење грожђа због последица које је прекомерно пиће имало на људе! Није успео.
Стари Египћани грожђе су приносили као жртву богу Озирису. Сматрали су да у соку грожђа има божанске крви. Слика грожђа је знак плодности, али и жртве, посебно уколико је насликано црвено грожђе.
И лоза и грожђе помињу се и у Старом и у Новом завету. Они увек означавају нешто добро. Представљају осигурање живота, једно од најдрагоценијих човекових добара. „Добра жена је мужу своме попут плодне лозе”, каже се у Псалмима.
Христ проповеда да је он први чокот те да људи могу да виде да ли су божја бића само ако пребивају у њему. Бог је виноградар који од свога сина захтева да обилази његов виноград – поручује Јеванђеље по Марку.
Стари источњаци поистовећивали су лозу с травом живота, а сумерски знак за живот био је сасвим једноставан: лист лозе.
„Све што сањам и све што чиним подразумева тебе, као што вино нужно мора имати укус грожђа од ког је настало”, написала је у једном од својих љубавних стихова славна енглеска песникиња из 19. века Елизабет Браунинг.